Bi­jes je uni­ver­za­lan. Obi­ta­va u sva­ko­me. Ne bi­ra dob. Mo­že­te ga no­si­ti sa svim što ste tog da­na iza­bra­li da osje­ća­te. Po­seb­no do­bro ide uz uvre­de, ljut­nju i ner­vi­ra­nje. Po­sla­sti­ca je na­sjla­bi­ji­ma... a oni ko­ji že­le da smr­ša­ju, od bi­je­sa ne­ma efi­ka­sni­je di­je­te. Iz­ba­ca teč­nost iz or­ga­ni­zma, na­gri­za sa­lo, vo­li da je­de i me­so. Ne za­u­sta­vlja se dok vam ne sve­de li­ni­ju... i ne do­ve­de vas do one rav­ne. I kao ime­ni­ci te­ško mu je od­re­di­ti pol... U na­šem je­zi­ku mo­že bi­ti oba ro­da: mu­škog i žen­skog. Do­du­še, kao i sa­ma bol. Vje­ro­vat­no za­to što ga pra­ti kao po­slu­šni slu­ga i po­kri­va sva­ku ru­pu ko­ju ovaj/ova iz­bur­gi­ja. Elik­si­ra pro­tiv nje­ga ne­ma, po­sto­ji sa­mo mo­guć­nost da ga osvi­je­sti­te i po­ku­ša­te da sa njim ži­vi­te ne da­va­ju­ći nje­go­vom la­ve­žu mno­go zna­ča­ja. U tom slu­ča­ju pre­po­ru­ču­je se mno­go al­ko­ho­la. Po­ti­ski­va­nje je zbi­lja maj­ka... ma­ti svih du­šev­nih obo­lje­nja.
Na­rav­no, ima po te­re­nu kur­se­va i te­ra­pe­u­ta ko­ji nu­de na­či­ne i re­še­nja. No, naj­če­šće bu­du efi­ka­sni sa­mo dva­de­set mi­nu­ta po za­vr­šet­ku se­si­ja. Jer zna­te... bi­jes raz­vi­ja imu­ni­tet br­zo po uzi­ma­nju li­je­ka. Vje­ro­vat­no za­to što mu je tje­le­sna tem­pe­ra­tu­ra za­pra­vo tač­ka klju­ča­nja. A tu se već i sva­ka kost do­bro sku­va. Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je bi­jes on­da pri­rod­na po­ja­va?
Je­ste. Ne mo­že bi­ti pri­rod­ni­ja. Osje­ća je sve ži­vo: od hrč­ka do ki­ta. Bez ob­zi­ra što je kao emo­ci­ja ču­pa­va, ro­ga­ta, jed­nom ri­ječ­ju uža­sna – tvo­ja je, mo­ja je, na­ša je – bez nje ne­ma tač­ke oslon­ca u ono­me što na­zi­va­mo ka­rak­te­rom bri­sa­nja uvre­da. Ali to što je pri­rod­na, ne zna­či i da je sta­bil­na. Bi­jes je de­struk­tiv­ni po­riv ko­ji na de­for­mi­san na­čin po­ku­ša­va da is­pra­vi ono što su vam po­re­me­ti­li. Bi­jes je če­sto od­go­vor na ne­či­ju obi­jest. Bi­je­sni po­ku­ša­va­ju u nor­ma­lu da da vra­te sa­o­bra­ćaj sop­stve­nog ži­vo­ta ne­nor­mal­nim po­na­ša­njem. Za pra­vil­nu upo­tre­bu bi­je­sa tre­ba ima­ti ja­ku in­fra­struk­tu­ru... tre­ba ima­ti sna­gu. U su­prot­nom, ma­ljem će­te se uda­ra­ti po gla­vi. Vi­di­te – bi­jes je luk­suz za one ko­ji ne­ma­ju mu.a i zna­nja za pra­vil­no ru­ko­va­nje te­škom in­du­stri­jom.
Bi­jes (ili ka­ko ga dru­ga­či­je zo­vu lju­ta ljut­nja) pred­sta­vlja osje­ćaj na­li­čan/sro­dan/kom­pa­ti­bi­lan sa tu­gom, sre­ćom, gla­đu i pri­vr­že­nošću. Dio je va­šeg nok­ta, vr­ha je­zi­ka... blje­ska iz oka. Ili je­zi­kom na­u­ke re­če­no, na­la­zi se u pri­mar­noj lje­stvi­ci sen­za­ci­ja ko­ju for­mi­ra psi­ha na osno­vu im­pul­sa iz spolj­ne sre­di­ne. Do­đe ta­ko da nam nju an­đe­li uči­ta­ju pod ko­žu dok smo još u maj­či­nom sto­ma­ku. I ko on­da ima pra­va da ti od­u­zi­ma le­gi­tim­no ustro­je­nu mo­guć­nost ko­ri­šće­nja pu­nog pa­ke­ta? – sveg nje­go­vog sa­dr­ža­ja, po­seb­no ka­da se zna da upra­vo bi­jes no­si ši­ro­ko mo­ti­vi­šu­ću ener­gi­ju... onu ko­ja pri­mar­no slu­ži da se za­šti­ti­te i sa­mo­o­dr­ži­te. Ono što ne va­lja... ne­kog dru­gog će­te pri­tom da ugro­zi­te. Ov­dje će­mo ma­lo za­sta­ti, da se ne na­sr­di­te... Tre­ba raz­li­ko­va­ti ra­ci­o­nal­ni od ne­ra­ci­o­nal­nog bi­je­sa. Ako ste bi­je­sni pro­sto ta­ko, bez ne­kog raz­lo­ga – on­da ste raz­vi­li ne­ra­ci­o­nal­nu kom­po­nen­tu lju­tog sa­dr­ža­ja. Ta­da vam tre­ba jed­na do­bra ša­mar­či­na. A ako vaš bi­jes ima iz­vo­re, ro­di­te­lje i adre­su pra­vog raz­lo­ga – va­lja vam se ma­ći sa pu­ta. I ta­da se tre­ba mo­li­ti da zna­te mo­du­le nje­go­vog ka­na­li­sa­nja. Bi­je­su fa­li stra­te­gi­ja i di­plo­ma­ti­ja. Raz­vij­te ih ako ka­ni­te da pre­ži­vi­te. Po­seb­no ih raz­vij­te ako ste po na­ra­vi po­bje­šnje­la oso­ba.
Mr­žnja i bi­jes kod čo­vje­ka stva­ra­ju uslo­ve za pre­ži­vlja­va­nje. Njih obič­no raz­vi­ja­mo pre­ma si­tu­a­ci­ja­ma ili lju­di­ma ko­ji su nam na­u­di­li, tač­ni­je od ko­jih smo na ne­ki na­čin traj­no ugro­že­ni. Ono što če­sto kao su­ro­gat ide uz njih je i osve­ta. Taj dio je naj­o­trov­ni­ja i ujed­no naj­o­pa­sni­ja kom­po­nen­ta.
Kod oso­ba ko­je su kroz ži­vot do­ži­vje­le ga­še­nje du­še – bi­lo da se ra­di o obič­nom sple­tu do­ga­đa­ja ili di­ri­go­va­nim vo­đe­njem od stra­ne ne­ke zbi­lja ve­li­ke fu­ka­re – je­di­ni na­čin ko­ji vo­di do re­star­to­va­nja i po­nov­nog us­po­sta­vlja­nja di­sa­nja je­ste upo­tre­ba ina­ta ili pr­ko­sa – u ve­li­kim ko­li­či­na­ma. A vje­ro­va­li ili ne, oba pro­iz­i­la­ze iz je­zgra zna­nog kao bi­jes.
No, to što smo da­nas pru­ži­li ra­zu­mi­je­va­nje i oprav­da­nje – ne zna­či da fi­tilj tre­ba da vam osta­ne kra­ći od mo­zga. Bi­jes je eks­plo­ziv­no sta­nje, i tre­ba ga ko­ri­sti­ti sa­mo ka­da je sve dru­go is­cr­plje­no... i ka­da su rat i bom­bar­do­va­nje ne­mi­nov­ni.
Po­sto­je ca­ke ka­ko da sti­ša­te zvi­jer u se­bi... Na tu­đe pro­vo­ka­ci­je raz­vij­te glu­ve po­gle­de. A za uvre­dlji­ve ri­je­či kre­i­raj­te mo­žda­ne fil­te­re... Za­pra­vo nas ne vri­je­đa­ju tu­đe ri­je­či, već na­čin na ko­ji ih do­ži­vlja­va­mo.
Va­lja ima­ti du­šu ko­ja ni­je aler­gič­na na do­di­re... i ko­žu ot­por­nu na tra­go­ve. Bi­jes je ka­njon sa šilj­ci­ma – po nje­mu tre­ba še­ta­ti sa­mo ka­da je sva­ka dru­ga sta­za za­tr­pa­na.
(Autor je knji­žev­nik)